amina

PRICA O NJEMU I NJOJ..
Kazu da je mnogo volio,
kazu da je bio stariji od nje.
Rekli su mu da ce joj upropastiti buducnost.
Odlucio je napustiti je ,
plakala je i molila da ostane,
obecao je da ce joj pisati.

PRVO PISMO:
Stiglo je deset dana od rastanka,
pisao joj je da je pokusava zaboraviti i da ce to biti tesko.

DRUGO PISMO:
stiglo je mjesec dana od rastanka
pisao joj je da mu je puno tesko bez nje,
i da zeli da je sa njim.

TRECE PISMO:
stiglo je godinu dana od rastanka,
pisao joj je da se prvi put od njihovog rastanka,
nasmijao suncu.

CETVRTO PISMO:
stiglo je pet godina kasnije
od njihovog rastanka,pisao joj je da je sad mnogo stariji,
i da je bolje za njih sto su se rastali.

PETO PISMO:
stiglo je deset godina poslje rastanka
pisao joj je,
"Oprosti mi sto sam se ubio drugog dana naseg rastanka,
ovo su ti pisali moji prijatelji,da bi lakse podnjela
nas rastanak,i u grobu vjecno cu te voljeti,
a kad moje kosti budu istrunule,
oprosti jer tako je moralo biti."

Kada samoća zaboli,
kao ubod nekog tupog noža...
Niotkuda,pojavi se bol u sredogruđu.Dok jedan četvrtak na domaku,svanućem iskri...
Pitam se ,boli li tebe,kao mene sada?Ima li u tebi oporog,kiselog ukusa na usnama,zbog koje reč ne može da izađe.Ako bi izašla reč,izašla bi i Bol.Istom merom!Jednako.Jednako dobra za realnost .Jednako dobra za maštu.Ta bol.Koja kipi u grudima.Preti da uguši.Steže dušu kao obruč.
On se ne javlja.Ko zna koliko njih se nije javilo nekim usamljenim ženama?Ko zna koliko suza pomešano sa lampama i jastucima večeras kompromis prave?Niodčega.
Postoji samo jedno ime za nejavljanje.Zove se Nepoštovanje.Postoji jedno ime za ostavljene žene.Zove se Loša sreća.A ja bih da jauknem u ovoj samoći!Da se ljubav i ponos ne bore.Mrtva trka medju njima.
A jedan četvrtak dolazi...mora da je lep,jer čekam zoru,samo onda kada samoća zaboli. Možda je to prokletstvo žena da u bolu saznaje dubinu sebe.O sebi.Jača sam od Trenutka,snažnija sam od oluje sada,taj bol me tera da budem lepša i jača,poluluda,ali bez moje drugarice Obmane!Oterala sam je ...Nema je,zato samoća zaboli.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Nikada me niko nije ucio da mrzim druge.Citavoga zivota znam da treba da volim i da u svakome gledam coveka.Za svojih osamnajst godina nikoga u zivot nisam mrzela i ne znam sta je to mrznja,a sada me terate na to...Bila sam dete za primer i niko nije ocekivao da ce se meni ovako nesto dogoditi...
Secam se bio je maj,kada sam upoznala toga decka.Ma bio je niko i nista kao i svi ostali do tada za mene.Dopisivali smo se svaki dan preko neta,zajedno provodili noci i docekivali jutra.Pitali su se mnogi kada smo uposte i spavali...Ne znam ni ja sama kada sam spavala ali znam da sam bila presrecna...Slali smo jedno drugome pesme i nikada mi nisi hteo reci koji je razlog zasto bas ta pesma,a znam da je postojao razlog...Videla sam da ne zelis da mi kazes i nervirala me je ta tvoja zatvorenost i otisla sam bez i jedne reci.U to vreme sam imala i nekih porodicnih problema i imala sam gomilu obaveza....Nisam ti se javljala dve nedelje...Ti si mi svaki dan slao po 20,30 e maila...Vise me je i to nerviralo nisam ih ni citala samo sam ih brisala...Ni na poruke ti vise nisam odgovarala...Ne mogu reci da mi nisi nedostajao,da jesi,ali znala sam da ne zelim da se vratim na staro...Medjutim...jednoga dana je stigao samo jedan e mail:"Dobro malena stavicu sve tvoje probleme ispred svojih,jer ti meni jesi najbitnija i dokazacu ti da treba da verujes u ljubav bar moju ljubav..."Ostala sam bez teksta....Zatvorila sam mail i otisla sa drustvom...Non-stop sam mislila na to...Dosla sam kuci i otvorila mail i bukvalno blejala u njega...Kliknuo si me preko msn, a ja sam te jednostavno iskulirala...Bio si uporan te noci i nisam izdrazala poklekla sam...
Rekao si sve...Rekao si da bih sve ucinio za mene, da sam ja za tebe nesto jedinstveno i savrseno,da ti je stalo do mene,da svaka pesma ima svoju poruku...Iskreno smejala sam se sa ove druge strane i nisam ti verovala ni jedne reci,ali osecaj je bio predivan....Nisam nista rekla,otisla sam da spavam...Od sledecega dana moj zivot je postao kao bajka...poruke za dobro jutro,zivot kao da zajedno provodimo sate,dopisivanja,planovi...Znala sam svaki tvoj korak,svaki tvoj minut...Uspela sam da te promenim...da ostavis cigare,pocnes da ucis i polazes ispite...Secam se bila je moja matura moj najsrecniji dan u zivotu...Misla sam da mojoj sreci nema kraja...Sve je bilo isplanirano celi leto kod druga,a ustavri celo leto blizu tebe i pored tebe...Ali...
Ne znam odakle smo dosli na tu temu...Znam da si mi napisao da ti nemas Bozic...Sve mi je bilo jasno...sve kockice su se slozile...Kada sam te u poruci pitala da li si to ,dobila sam bas odgovor koji sam nazalost i ocekivala da to sam...misla sam da cu da presvisnem u tome trenutku...Sve se srusilo u momentu sve je plao u vodu kao da nikada nije postojalo...Secam se te noci smo obadvoje plakali kao kise ispred kamera...jedino pitanje smo imali obadvoje -zasto????Misla sam da zivot vise ne postoji da se sve srusilo...lezala sam i piljila u figurativno tacku pocinjala sam da ludim...Nisam izdrzala i sve se nastavilo dalje...sada se umesala i moja porodica..oduzeli su mi sve i poslali na drugi kraj sveta...daleko od srbije sa drugim ljudima misla sam da je kraj,da vise ne postoji nista...Znala sam samo jedno da moju bebu volim najvise na svetu...Pronasla sam nekako kopm i na dezurstvima sam ti se javljala to me je jedino odrzavalo u zivotu ...pretvarala sma se u les koji hoda...Ponovni dolazak u Srbiju...opet moja sreca...ponovo ti se javljam i ponovna sreca...misla sam da je konacno doslo mojih 5 min.srece...ali sada su me poslali u svajcarsku kod tetke...Bilo je tamo ok...stvorio se neki lik koji me je kao zanimao...ali i dalje sam ustajala i legala sa tobom...najteze je sa nekim deliti sve,a drugoga voliti vise nego zivot svoj...Borila sam se sa samom sobom...samo pitanja...Zasto?Zar nikoga nije briga sta je moja sreca?Zasto kada ga ni ne poznaju???milion pitanja ni jednoga odgovora...Vratila sam se opet
Sve je pocelo ponovo samo jos odlucnije da cemo se boriti...smislili smo da cemo imati cerku Lolu i sinove Bozidara I Viktora,obecali smo se jedno drugome...ali nije dugo potrajalo...opet su moji svatili sve...nastao je ponovni pakao...nisam te cula...opet suze,tuga,bol...tako dobro mi poznati i gomila pitanja....mogu da mi zabrane sve,da me posalju na drugi kraj sveta opet,da izbrisu telefonske brojeve da izbrisu poruke ali ja cu zauvek voleti moju bebu moga andjela...

Vjerovali ili ne...i ovo postoji! SRECNA LJUBAV! Ne patim vise, voli me, volim ga, iznad bilo koga i bilo cega. Srecni smo... A sve je pocelo slucajno... Dosla sam na bazene sa drugaricama i jedino mjesto slobodno za cetiri peskira, bilo je bas kraj njega. Tada mi je bio samo simpatican, cupav i zgodan. A ja njemu cak ni to. I da stvar malo zacinimo svidjela sam se jednom od njegovih drugaova, koji je poceo da me muva. Uzeo je broj pod izgovorom da idem s njima na neki dvodnevni izlet. Od tog dana na bazenima je proslo dva mjeseca, a ja sam se samo cula povremeno sa njegovim drugom. I razocarana sto nisam uspjela da odem na Gucu, podjoh s njima na izlet na Ozren. Kako je Bog uvijek na strani ljubavi... Taj njegov drug nije isao prvi dan, nego je dolazi tek drugi dan, a mi smo se do tada vec smuvali... I od tada je proslo vise od sedam mjeseci, svaki dan smo zajedno, razdvojeni smo samo dok je on na poslu. Cak i vise od sest mjeseci svaku noc spavamo zajedno. Nema nista ljepse na svijetu nego probuditi se u narucju voljene osobe ili osjetiti nocu da te pokriva... Planiramo i svadbu za dva mjeseca. Jesmo kratko zajedno i mozda zvuci cudno, ali srca jednostavno osjete kad je ono pravo i kada je prilika koja se ne propusta. Zato, vjerujte da prava ljubav postoji...

Davno su jednom dvoje mladi zivjeli,
koji su se nenormalno voljeli.
Upoznali su se u crkvenoj dvorani jednoj,
i htjeli odma provest skupa cijeli zivot svoj.
Dugo su bili sretan par,
i nigdje nije nastao kvar.
Povjerenje, ljubav i pamet su bili tu,
i nakon 2 godine zaprosi on nju.

Ali nije to radio kao svatko drugi,
vec joj on iz srca ponudi:
"Valentina, udaj se za mene i budi moja,
neka me zauvjek prati ljepota tvoja.
Odkad sam te prvi put vidio u parku onom, znao sam da hocu dijecu samo s tobom.
Moj zivot mi nista ne znaci bez tebe,
ljepotice ne odbij me od sebe.
Uvjek ces imati slobodu svoju,
necu te drzati kao robkinju moju.
Sve cu ti zelje i snove ispuniti, i nikad te necu iznevjeriti.
Zelim s tobom da ostarim,
i sve teskoce i bolesti da pobjedim.
Ocarala me ljubav i ljepota tvoja,
prije neg' sto odem u rat, hocu da budes moja!"

Njegove rijeci imaju veliku moc, vec je se smracilo i topla je noc.
Digla ga je s poda i snazno poljubila, prije nego sto mu je odgovorila:
"Noah, ljubavi moja ne znam sta da kazem,
znam samo da hocu da budem tvoja to ne lazem.
Hocu da ti se predam sva,
hocu da se udam za tebe ja!"

Prode vjencanje a i prosle su godine,
a Valentina prvo dijete ocekuje.
Medutim je se zaratilo u zemlji dalekoj,
i trebali su jos vojnika na strazi nekoj.
Glavni oficir je 20 najboljih izabrao,
medu njima je i Noah stajao.
Valentina je 3 dana plakala,
"da ne ide" je ga nagovarala.
Ali na zalost sve je bilo uzalud,
povecala joj se muka - smanjio se trud.
Priblizio se dan odlaska njegovog,
draga gubi supruga voljenog.

Obecao je da ce joj pisati,
i da ce se zdrav opet vratiti.
Onda stavi ruku na stomak i poljubi nju,
a ona osjeti strah u njemu i bol veliku.
Beba raste - mjeseci prolaze,
pisma svaki tjedan dolaze.
Ona ih cita s velikom boli,
nedostaje joj osoba koju voli.
Kad jedan dan ne stigo pismo njegovo,
ona se tjesila i mislila da je zaboravio.
Prolazili su dani, priblizio se porod,
Noah se nije javio jos do sad.

Kad 14.7. u 2 sata,
ona se porodi iznenada.
Rodila je sina, slatkog kao tata, smedje kose
kad od jednom sestre joj nose
pismo od ljubljenog supruga.

Ona sva sretna odma ga otvorila:
"Hej slatka mala!
Nemoj sada da bi zaplakala.
Kad dobijes ovaj list onda znaj,
da je mom zivotu dosao kraj.
Moram svoje misli da skratim,
jer moram drugu olovku da vratim.
Milion puta sam ti rekao da te volim,
za kraj te jos samo jedno molim -> nemoj da nasoj bebi drugi pruza ljubav moju,
niti da dira ljepotu tvoju.
Ostani mi vjerna kao sto sam i ja tebi bio,
to je jedino sto bih jos od tebe htio.
ne zaboravi nas dan vjencanja u Maju,
VOLIM TE draga i cekam te u raju! tvoj Noah"

Valentina suze obrisa i rece:
"Ljubljeni, niko tvoje mijesto zamjeniti nece!"

Da znam,dragi,kako ti je
kada cujes pjesme moje,
Pisala bih jos tuznije
da place srce tvoje.


Kada cujes pjesme moje
znam da ti lako nije,
Al je moje srce,dragi,
od tvoga jos tuznije.


Pjesme su mi pune bola,
svaka od njih nesto zeli,
Sa pjesmom se pitam,dragi:
"ZASTO SMO SE IKAD SRELI?"


Kada drugog,jednog dana,
od sveg srca ja zavolim,
Necu moci nasu ljubav
ni tad ja da prebolim.


Gledam momke i djevojke
kako stoje zagrljeni,
Al dok tebe srce zeli
drugog nece pozeljeti.


Sa drugim cu poci
samo da ublazim svoje boli,
Al nijednog srce nece
kao tebe da zavoli.


Kad s drugom podjes,dragi,
ozeni se istog trena,
Srce ce mi slomit tuga al:
"ZBOGOM NADO IZGUBLJENA".


A na dan vjencanja tvoga,
kad ti stave cvijetak bijeli,
Poklonit cu zivot tada
onom ko me razveseli.


S drugom ces biti sretan
u zanosu i radosti,
A za mene ce to biti
dan gorcine...dan zalosti....

Izgradim tu i tamo jedan tajni most
koji ce me uvijek voditi k tebi.
Tek toliko. Za svaki slucaj.
Ako odes jednom, da se ne pitam gdje si.
Tek toliko... Da znam da postoji jedan put
kojim cu uvijek moci dotrcati nama.
Da se ne bojim da jednom odes,
da znam da necu ostati sama.
I ostavim jedne cipele sa strane,
one koje znaju vec napamet put prema tebi.
Da me mogu odvesti u te nase dane,
da zivim ovu ljubav koju nosim u sebi.
Jer, priznat cu ti, znas, ponekad se bojim...
Sto ako neki novi put pocnes da pratis?
I ne...
Nemoj misliti da me je strah kraja.
Ja znam koliko vrijede sve ove nase rijeci.
Ali tek toliko...ako mozda dode...
Ja cuvam mjesto ako pozelis tu kraj mene leci.
I pomaknem nekad zavjesu sa prozora,
da jasno vidim tko ce ovuda proci.
Da, slucajno ako odes i pozelis se vratiti,
znas da ja ionako cekam kad ces doci.
Vjerujem u sebi da ces uvijek biti tu,
ali zelim da znas...da nikad necu pozelit da odes od mene.
Ja zauvijek cu cuvati jednu staru ulicu...
zauvijek da postoji samo za mene i tebe...

Ovo je vrijeme izdaje i lazi,
pokloni sve al’ nista ne trazi,
dusu ce ti uzeti i srce slomiti
a niko te nece stvarno voljeti.
Padaces nisko a plakati sama
pokloni tjelo, al’ ostani dama,
sacuvaj ponos, nikada ne moli,
ni kada ti nade potonu i dusa zaboli.
O svojoj sreci nikom ne govori,
dusu svoju nikom ne otvori,
ljudi su puni mrznje i zla
ukrast ce ti zadnji komadic sna.
Svoj svijet cuvaj za sebe,
ne postoji niko vazniji od tebe,
voli, ali nikad ne pokazuj to,
sakrij srecu i ne trazi zlo....

......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................

...................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... Mnogo puta u zivotu krenem,a onda stanem,jer ne znam gde sam...
Mnogo ljudi prodje kroz moj zivot,
uzmu sve sto im je potrebno i odu...
Mnogo rijeci cujem svakog dana,
ali uglavnom bole.
Samo me rijetke cine sretnom,
a onda stanem i shvatim...
Ma, ne nije sve tako crno,cim vidim tebe,
jedinu osobu koja nije otisla,
jedinu cije me rijeci ne bole,
jedinog koji je uvijek tu...
VOLIM TE....